Будући да је сврха студијског програма докторских студија развој критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно релевантна истраживања која доприносе хуманистичком развоју друштва и критички процењују домете истраживања у социологији и сродним наукама, циљ докторских студија социологије јесте:

  • оспособљавање студената за самостални, научно-истраживачки рад у социологији у области теоријских и примењених истраживања;
  • развијање критичког мишљења о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена;
  • да омогући студентима да прошире и продубе знања из методолошких и општесоциолошких предмета, као и да стекну целовите и систематизоване увиде у склопу посебних социолошких дисциплина изабраних у складу са својим научним афинитетима;
  • упознавање студената са новијим теоријским и методолошким дебатама у савременој социологији, као и са најновијим сазнањима проистеклим из квалитетних искуствених истраживања актуелних друштвених проблема у свету, Европи, региону и Србији;
  • оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука;
  • развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним и мултидисциплинарним истраживањима;
  • развијање способности за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области социологије (на универзитетском нивоу).

Стечена знања и способности свршеним студентима Докторских студија социологије омогућавају бављење: а) теоријским и емпиријским научним истраживањима у области друштвених наука и б) образовно-просветним делатностима у вишим и високим школама, на факултетима и научним институтима. Осим тога, свршени докторанти могу да раде у: агенцијама за испитивање јавног мњења; државним органима; сфери привреде – у државним и приватним компанијама; културним институцијама; политичким организацијама; штампаним и електронским медијима; институцијама социјалне заштите; другим речима, свуда где је потребна стручна социолошка експертиза.

 

Поред унапређења општих способности развијаних и на претходним нивоима студирања (способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења; способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијене професионалне етике; компетенција за педагошки рад), свршени студенти докторских студија социологије морају стећи способности за самостални научно-истраживачки рад у социологији. Истраживачке компетенције су манифестне у способности студената да: осмисле и спроведу комплекснија истраживања и самостално обаве сложеније типове анализа прикупљених података и презентују резултате истраживања. Подразумевана је и способност критичког мишљења о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена. Уз наведено студенти ће темељно познавати одређене социолошке проблеме (у складу с властитим интересовањима), развиће способност за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука и способност за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области социологије. Стечене способности на овом нивоу студија социологије превасходно су видљиве у способности за самостално извођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области социологије и педагошки рад у преношењу комплексних знања и вештина.

Део наведених компетенција студенти су у обавези да демонстрирају кроз студијски истраживачки рад који исходује објављеним научним и стручним радовима и излагањима на научним скуповима.

Документи:
Наставници и сарадници:
Милојица Шутовић

Редовни професор

Урош Шуваковић

Редовни професор

Петар Анђелковић

Ванредни професор

Снежана Миливојевић

Ванредни професор

Оливера Марковић-Савић

Доцент

Зоран Недељковић

Доцент